Suša, carine i trgovinske politike prete poskupljenju omiljenog napitka
Nova američka trgovinska politika, usmerena na uvođenje carina na brazilske proizvode, mogla bi ozbiljno da naruši globalno tržište kafe, upozoravaju stručnjaci. U trenutku kada se svet već suočava s rekordno visokim cenama sirove i pržene kafe, dodatne carinske barijere mogu pogurati cene na još viši nivo, sa svim posledicama koje to nosi za krajnje potrošače.
Prema pisanju New York Times-a, odluka američke administracije da razmotri uvođenje carina od 50 odsto na određenu robu iz Brazila mogla bi potpuno da izmeni globalne tokove kafe, posebno u kontekstu teških vremenskih uslova u Brazilu i Vijetnamu, koji su glavni svetski izvoznici tog dragocenog zrna.
Kafa već sada skuplja nego prošle godine
„Cena prosečnog pakovanja kafe od pola kilograma u SAD skočila je na 7,93 dolara, dok je prošle godine bila 5,99“, navodi se u istraživanju. Iako se čini kao relativno mala razlika, to je skok od gotovo 32 odsto, što dodatno zabrinjava u uslovima inflacije i globalne neizvesnosti.
„Carine će dodatno opteretiti proizvođače i trgovce kafom. Ako se cene na veliko povećaju za deset odsto, šoljica kafe u kafiću mogla bi poskupeti za 25 centi“, tvrdi ekonomista Rajan Kamings sa Stenford instituta.
Brazil gubi, svet se preorijentiše
Analitičar industrije kafe Giljerme Moja smatra da bi i Brazil i SAD mogli da izađu kao gubitnici iz ove politike.
„Ako zaista dođe do uvođenja carina od 50 odsto, videćemo kako se tokovi kafe sele ka drugim regijama. Brazil će verovatno tražiti nova tržišta, dok će SAD morati da se oslanjaju na manje kvalitetne sorte“, ističe on.
Poseban problem je što se u Brazilu dominantno uzgaja Arabika, poznata po visokom kvalitetu i bogatom ukusu, dok zemlje poput Vijetnama uglavnom proizvode robustu, koja se koristi za jeftinije mešavine.
„To bi moglo značiti i pad kvaliteta kafe u šoljicama širom Amerike“, upozorava ekonomista Dejvid Ganc sa Univerziteta Rajs. „Neki proizvođači će verovatno potpuno obustaviti rad, dok će drugi podići cene da nadoknade gubitke“.
SAD bez ozbiljne alternative za uvoz
Iako su Havaji i Portoriko jedina američka teritorija na kojoj klima dozvoljava gajenje kafe, njihova proizvodnja je ograničena i skupa. „Havajska kafa je već sad dva do tri puta skuplja od obične“, navodi New York Times, uz napomenu da visoki troškovi rada, struje i vode onemogućavaju širenje proizvodnje u SAD.
Potrošači će trpeti posledice
Iako se ne očekuje masovni odliv ljubitelja kafe, neki analitičari veruju da bi deo potrošača mogao da se okrene alternativama, poput čajeva ili energetskih napitaka, posebno ako se cene kafe u prodavnicama i kafićima dodatno uvećaju.
„Ljudi neće prestati da piju kafu. To je ritual, navika, za mnoge i nužnost. Ali će možda početi da traže jeftinije opcije ili ređe posežu za kvalitetnijim vrstama“, zaključuje Kamings.
Ko će platiti ceh
Ova situacija ponovo otvara pitanje odgovornosti globalnih ekonomskih politika i njihove realne posledice na svakodnevni život običnih ljudi. Trgovinski ratovi, carinske politike i suše na drugom kraju sveta možda deluju daleko, ali se svima nama obijaju o džep, i to u najobičnijim stvarima – poput prve jutarnje šoljice kafe.
