Evropske berze su ponovo počele sa radom nakon pauze zbog proslave božićnih praznika po gregorijanskom kalendaru, a tržišta su uglavnom zabeležila pad. Indeksi su se kretali u negativnom smeru, dok su cene zlata i pšenice takođe zabeležile opadanje.
U 9.45 časova, indeks frankfurtske berze DAX pao je na 19.848,18 poena, dok je britanski FTSE 100 zabeležio pad na 8.129,50 poena. Moskovski MOEX smanjio se na 2.765,14 poena, dok je francuski CAC 40 porastao na 7.302,04 poena. Ove promene ukazuju na nesigurnost na tržištima, koja su pod uticajem različitih ekonomskih faktora.
U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks Dow Jones porastao je pred otvaranje berzi, dostigavši 43.325,80 poena, dok je indeks S&P 500 pao na 5.974,07 poena, a Nasdaq dostigao vrednost od 20.020,36 poena. Ove promene na američkim berzama odražavaju globalne ekonomske trendove koji utiču na tržište.
Cena nafte zabeležila je rast, sa cenom sirove nafte koja je porasla na 69,752 dolara, dok je nafta Brent dostigla 73,391 dolar. Ovaj porast u cenama nafte može biti rezultat globalnih ekonomski faktora, uključujući smanjenje proizvodnje u nekim regionima i potražnju na tržištu.
Evropski fjučersi gasa zabeležili su najveći porast u poslednje tri nedelje, sa cenom od 47 evra za megavat-sat pri otvaranju berze TTF. Ovaj skok cena gasa može biti povezan sa sezonama grejanja i energetskim potrebama u Evropi.
Cene plemenitih metala nisu bile izuzetak, jer je cena zlata pala na 2.629,36 dolara za uncu, dok je cena pšenice opala na 5,3935 dolara za bušel, što predstavlja pad u vrednosti poljoprivrednih proizvoda.
Na valutnim tržištima, vrednost evra u odnosu na dolar ostala je stabilna, iznoseći 1,04140 dolara. Ovaj nivo stabilnosti ukazuje na ravnotežu na valutnom tržištu, dok se investitori pripremaju za nove ekonomske izazove koji bi mogli uticati na globalnu trgovinu.
