Vozači širom Evrope poslednjih meseci sve češće sa nevericom gledaju u cifre na pumpama. Novi podaci Evropske statističke službe pokazali su da su cene goriva i maziva u Evropskoj uniji u aprilu porasle za čak 20,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što predstavlja jedno od najvećih poskupljenja u poslednjih nekoliko godina. Posebno snažan rast zabeležen je kod dizela, koji je poskupeo više od 33 procenta.
Najveći udar osetili su građani Luksemburga, Francuske, Švedske i Letonije, gde su skokovi cena premašili 28 odsto. Iako su pojedine zemlje, poput Mađarske i Poljske, uspele da zadrže blaži rast zahvaljujući državnim merama i poreskim intervencijama, većina evropskih tržišta suočava se sa ozbiljnim pritiskom energenata.
Analitičari ocenjuju da rast cena nije posledica samo jednog faktora. Na tržište istovremeno utiču nestabilnosti na Bliskom istoku, promenljive cene sirove nafte, troškovi transporta, veće akcize i stroži ekološki standardi koje evropske zemlje uvode poslednjih godina. Kada se tome dodaju sezonska povećanja potrošnje i globalna neizvesnost, rezultat su rekordni računi za vozače i transportne kompanije.
Poseban problem predstavlja činjenica da gorivo danas utiče gotovo na svaki segment ekonomije. Kada poskupi dizel, rastu troškovi prevoza robe, logistike i proizvodnje hrane. Upravo zato ekonomisti upozoravaju da talas skupljeg goriva često povlači novi krug inflacije, koji građani osećaju i kroz skuplje namirnice, usluge i račune.
Gde je Srbija u odnosu na Evropu
Iako Srbija nije članica Evropske unije, domaće tržište goriva snažno prati evropska i svetska kretanja. Cene benzina i dizela u Srbiji poslednjih godina često su među višima u regionu kada se uporede sa prosečnim platama građana. Upravo taj odnos između prihoda i troškova goriva stvara utisak da je vožnja u Srbiji skuplja nego u mnogo bogatijim državama.
Prema podacima regionalnih tržišta, gorivo u Srbiji je često skuplje nego u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji ili Crnoj Gori, dok se približava cenama u pojedinim članicama Evropske unije. Međutim, ključna razlika je kupovna moć. Vozač u Nemačkoj ili Austriji za prosečnu platu može da kupi višestruko više litara goriva nego prosečan građanin Srbije.
Ekonomisti ističu da građani zato mnogo intenzivnije osećaju svako poskupljenje. U zemljama sa višim standardom rast od deset ili dvadeset centi po litru predstavlja neprijatnost, dok u Srbiji isti skok direktno utiče na mesečni budžet porodica, posebno onih koje svakodnevno koriste automobile zbog posla ili života van većih gradova.
Dodatni problem predstavlja i velika zavisnost domaće privrede od drumskog transporta. Srbija nema razvijen železnički teretni sistem u meri u kojoj ga imaju pojedine zapadne zemlje, zbog čega troškovi goriva mnogo direktnije utiču na cenu robe u prodavnicama. Zbog toga vozači u Srbiji ne plaćaju samo skuplji rezervoar, već posredno i skuplju svakodnevicu.
Zašto je gorivo u Srbiji toliko skupo
Jedan od glavnih razloga visokih cena goriva u Srbiji jesu akcize i porezi, koji čine veliki deo konačne cene na pumpi. Na svaki litar benzina ili dizela obračunavaju se akcize, PDV i dodatne dažbine, pa država kroz gorivo ostvaruje značajne budžetske prihode. Kada se saberu svi nameti, često više od polovine cene koju vozač plaća ne odlazi na samu naftu.
Drugi faktor jeste činjenica da Srbija veliki deo sirove nafte i derivata i dalje zavisi od uvoza i međunarodnog tržišta. Svako globalno poskupljenje nafte, problemi u transportu ili geopolitičke tenzije brzo se preliju i na domaće pumpe. Dinar takođe igra važnu ulogu — svako slabljenje domaće valute povećava troškove nabavke energenata.
Stručnjaci ukazuju i na troškove logistike, skladištenja i prerade, kao i na ograničenu konkurenciju na tržištu. Kada tržište nema veliki broj snažnih konkurenata, prostor za značajnije pojeftinjenje ostaje manji. Upravo zbog toga građani često imaju utisak da cene goriva rastu brzo, dok pojeftinjenja dolaze mnogo sporije.
Važan element su i globalne zelene politike. Evropska unija sve više insistira na smanjenju emisije štetnih gasova, većim ekološkim standardima i energetskoj tranziciji. Iako je cilj dugoročno smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, u kratkom roku to često znači skuplju proizvodnju i dodatne troškove koji se prenose na krajnje potrošače.
Posledice koje građani već osećaju
Skuplje gorivo više nije problem samo za vozače kamiona ili ljude koji mnogo putuju. Posledice se danas osećaju u gotovo svakom domaćinstvu. Dostava hrane, javni prevoz, cene taksi usluga, građevinski materijal i poljoprivredna proizvodnja direktno zavise od cene energenata.
Poljoprivrednici posebno upozoravaju da ih rast cena dizela dovodi u sve teži položaj. Setva, žetva i transport robe postaju skuplji, dok profit ostaje pod pritiskom tržišta. To kasnije utiče i na cenu hrane u prodavnicama, pa građani praktično više plaćaju i na pumpama i za osnovne životne namirnice.
Istovremeno, raste i zabrinutost transportnih kompanija. Manje firme sve teže podnose troškove goriva, dok velike logističke kompanije povećane izdatke prebacuju na klijente. Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovakvog trenda mogao dodatno da uspori privredni rast u regionu.
Ipak, uprkos pritiscima, stručnjaci smatraju da se tržište energenata nalazi u periodu velike transformacije. Električni automobili, alternativna goriva i razvoj javnog prevoza postaju strateški prioritet mnogih država. Do tada, međutim, vozače u Srbiji i Evropi očekuje nastavak perioda neizvesnosti u kojem će cena goriva ostati jedan od najvažnijih ekonomskih pokazatelja svakodnevnog života.
