Za mnoge ljude prva jutarnja navika nije doručak, već šoljica kafe. Ipak, ispijanje ovog napitka odmah nakon buđenja, pre unosa vode ili hrane, kod pojedinih osoba može izazvati neprijatnosti. Kofein može privremeno da poveća krvni pritisak, dok kafa istovremeno podstiče lučenje želudačne kiseline i može da utiče na varenje.
Reakcija organizma nije ista kod svih. Važni su količina popijenog kofeina, učestalost konzumiranja, osetljivost pojedinca i postojeće tegobe sa želucem ili krvnim pritiskom. Zbog toga jutarnju kafu ne treba automatski smatrati štetnom, ali ni zanemariti signale koje telo šalje.
Kako kafa utiče na hidrataciju i krvni pritisak
Kofein ima blago diuretičko dejstvo, što znači da može da podstakne izlučivanje tečnosti putem mokraće. Taj efekat može biti izraženiji kod osoba koje retko piju kafu ili unose veće količine kofeina. Ako se napitak konzumira odmah nakon buđenja, bez prethodnog unosa vode, kod osetljivijih osoba može doprineti osećaju nedovoljne hidratacije. Ipak, kafa sadrži vodu, pa umerena konzumacija kod ljudi koji je redovno piju uglavnom ne izaziva značajnu dehidrataciju.
Nedostatak tečnosti može da utiče na količinu krvi koja cirkuliše organizmom i oteža održavanje normalnog krvnog pritiska. Srce tada može morati intenzivnije da radi kako bi obezbedilo odgovarajući protok krvi. Međutim, nije dokazano da samo ispijanje kafe pre vode automatski dovodi do povišenog pritiska. Važno je razlikovati uticaj nedovoljne hidratacije od neposrednog dejstva kofeina.
Kofein sam po sebi može privremeno da poveća krvni pritisak, naročito kod ljudi koji kafu ne konzumiraju redovno. Kod onih koji svakodnevno piju ovaj napitak reakcija može biti drugačija, jer organizam vremenom razvija određenu toleranciju. Na efekat utiču i količina kofeina, vrsta kafe i način pripreme. Zbog toga jedna šoljica neće imati isti uticaj na svaku osobu.
Kafa na prazan stomak može izazvati stomačne tegobe
Kod pojedinih ljudi kafa podstiče lučenje želudačne kiseline, što može izazvati gorušicu, nadimanje ili nelagodnost u stomaku. Ove reakcije mogu biti izraženije kada se napitak pije bez prethodnog obroka. Osobe koje već imaju osetljiv sistem za varenje trebalo bi posebno da obrate pažnju na to kako reaguju nakon jutarnje kafe. Ako se tegobe ponavljaju, promena vremena konzumiranja može biti korisna.
Poseban oprez preporučuje se osobama koje imaju gastroezofagealni refluks, stanje kod kojeg se želudačna kiselina vraća u jednjak. Kod njih kafa može dodatno da pogorša postojeće simptome, uključujući peckanje i gorušicu. Neprijatnosti u stomaku mogu biti praćene uznemirenošću i stresom, što kod nekih ljudi dodatno utiče na opšte stanje organizma. Zato je važno pratiti individualnu reakciju, umesto oslanjanja na univerzalna pravila.
Čaša vode nakon buđenja jednostavan je način da se nadoknadi tečnost posle noćnog odmora. Onima kojima obična voda ne prija mogu odgovarati mineralna ili blago zagrejana voda, pod uslovom da im ne izazivaju dodatne tegobe. Pre prve kafe može pomoći i lagan doručak, poput voća ili smutija od voća i povrća. Takva promena jutarnje rutine može ublažiti neprijatnosti kod osoba koje su osetljive na kofein ili kiselost napitka.
Kako započeti dan bez neprijatnosti
Nije neophodno odustati od jutarnje kafe ako ne izaziva tegobe i ako se konzumira umereno. Ipak, redosled jutarnjih navika može biti važan za osobe koje imaju problema sa pritiskom, hidratacijom ili varenjem. Čaša vode pre kafe predstavlja jednostavnu meru koja može doprineti boljoj hidrataciji. Ako kafa na prazan stomak izaziva nelagodnost, vredi pokušati sa konzumiranjem nakon doručka.
Osobe koje primećuju ponavljane skokove krvnog pritiska ili izražene stomačne tegobe ne bi trebalo da ih pripisuju isključivo jutarnjoj kafi. Praćenje pritiska i razgovor sa zdravstvenim radnikom mogu pomoći da se utvrdi šta izaziva problem. Najbolja jutarnja rutina zavisi od individualne reakcije organizma, a ne od univerzalnog pravila da svi moraju da piju ili izbegavaju kafu pre doručka.
