Na dubini od oko 1.100 metara ispod površine zemlje, u engleskom okrugu Severni Jorkšir, istraživači ispituju da li napušteni rudnici mogu da postanu nova mesta za uzgoj povrća. U podzemnim prostorijama već rastu zelena salata i pak čoi, kineski kupus koji se koristi u brojnim jelima. Ideja je da se postojeća rudarska infrastruktura iskoristi za proizvodnju hrane u uslovima koji su manje zavisni od vremenskih prilika. Ako eksperimenti budu uspešni, ovakav pristup mogao bi da postane dodatni način snabdevanja tržišta svežim povrćem.
Potreba za novim rešenjima postaje sve izraženija jer se do 2050. godine očekuje znatno veća potražnja za hranom. Istovremeno, suše, visoke temperature i drugi ekstremni vremenski uslovi otežavaju tradicionalnu poljoprivrednu proizvodnju. Podzemne farme još nisu dokazana zamena za klasične njive, ali bi mogle da pomognu u proizvodnji pojedinih kultura tokom cele godine.
Rudnik na 1.100 metara dubine
Eksperimentalna farma nalazi se u rudniku Boulbi, nedaleko od mesta Saltbern, u Severnom Jorkširu. Rudnik je i dalje aktivan i poznat je po proizvodnji polihalita, minerala koji se koristi za izradu poljoprivrednih đubriva. U okviru kompleksa postoji i istraživački centar u kojem se sprovode različiti naučni eksperimenti. Upravo takva infrastruktura omogućila je istraživačima da ispitaju mogućnosti uzgoja biljaka duboko ispod zemlje.
Do laboratorije se stiže rudarskim liftom, nakon bezbednosne obuke i oblačenja zaštitne opreme. Na dubini od približno 1.100 metara istraživači koriste vertikalne sisteme za uzgoj, u kojima se biljke razvijaju u kontrolisanim uslovima. Temperatura u podzemnim prostorijama relativno je stabilna, što bi moglo da olakša planiranje proizvodnje i smanji uticaj naglih promena vremena. Ipak, za uspešan uzgoj potrebno je obezbediti odgovarajuće osvetljenje, vodu, hranljive materije i kontrolu uslova u kojima biljke rastu.
Nova mogućnost za poljoprivredu
Projekat zajednički sprovode Univerzitet u Šefildu i organizacija Farm Urban, koja razvija modele održivije proizvodnje hrane. Njihov cilj je da utvrde mogu li se u podzemnim prostorima uzgajati usevi ujednačenog kvaliteta, pogodni za prodaju. Posebna pažnja posvećena je zelenoj salati i drugim kulturama koje mogu uspešno da rastu u kontrolisanom okruženju. Takva proizvodnja mogla bi da dopuni tradicionalnu poljoprivredu, naročito kada vremenski uslovi ugroze prinose na otvorenom.
Istraživači, međutim, tek treba da utvrde da li je ovaj model finansijski održiv i koliko bi koštao kada bi se primenio u većem obimu. Potrošnja električne energije za veštačko osvetljenje i rad opreme ostaje važan faktor, iako korišćenje postojeće rudarske infrastrukture može doneti određene prednosti. Neophodno je ispitati i troškove transporta, održavanja i svakodnevnog rada pod zemljom. Zbog toga podzemne farme zasad treba posmatrati kao dopunu konvencionalnoj proizvodnji, a ne kao njenu zamenu.
Odgovor na sve nepredvidljivije vremenske prilike
Ovogodišnje sušno i vrelo leto u Engleskoj pokazalo je koliko ekstremni vremenski uslovi mogu da ugroze proizvodnju hrane. Na pojedinim područjima usevi su pretrpeli štetu, dok su stočari morali ranije da posegnu za zalihama hrane namenjenim zimskom periodu. Takvi problemi podstiču potragu za sistemima koji omogućavaju stabilniju proizvodnju, bez potpune zavisnosti od klime na površini. Podzemni uzgoj mogao bi da bude jedna od mogućnosti, posebno za povrće koje ne zahteva velike površine zemljišta.
Ipak, budućnost ovog pristupa zavisiće od rezultata eksperimenata i sposobnosti istraživača da pokažu da se hrana može proizvoditi u dovoljnim količinama i po prihvatljivoj ceni. Ako se pokaže da su troškovi održivi, nekadašnji rudarski prostori mogli bi dobiti novu namenu i doprineti sigurnijem snabdevanju stanovništva. Zelena salata iz rudnika možda neće uskoro postati uobičajena na trpezama, ali istraživanja pokazuju da se budućnost poljoprivrede ne mora ograničiti samo na površinu zemlje.
