Proteini su poslednjih godina postali jedna od najzastupljenijih poruka u industriji hrane, fitnesa i velnesa. Nalaze se u mleku, ovsenim kašama, čokoladicama, napicima i brojnim suplementima, dok se proteinski proizvodi predstavljaju kao jednostavan put ka boljem zdravlju i snažnijem telu. Sličan trend ranije su pokrenule namirnice sa malo masti, bez šećera, glutena ili laktoze. Danas je „više proteina“ postalo gotovo sinonim za zdraviji izbor, iako naučni dokazi ne podržavaju takvu jednostavnu poruku.
Proteini jesu neophodni za organizam, jer učestvuju u izgradnji ćelija i predstavljaju osnovu brojnih enzima, hormona i antitela. Međutim, činjenica da su važni ne znači da ih treba unositi u neograničenim količinama. Posebno je važno razlikovati stvarnu potrebu organizma od marketinške poruke koja se zasniva na ideji da je veći unos automatski bolji. Hrana nije samo zbir izolovanih hranljivih materija, već celina u kojoj su važni i kvalitet, raznovrsnost i količina.
Peptidi nisu čarobno rešenje
Peptidi su poslednjih godina dobili dodatnu pažnju, naročito u preparatima koji obećavaju sporije starenje, brži oporavak ili smanjenje različitih tegoba. Njihova medicinska istorija, međutim, mnogo je ozbiljnija od današnjeg velnes marketinga. Otkriće insulina početkom 20. veka pokazalo je kakav potencijal peptidni lekovi mogu imati u medicini. Savremena istraživanja zato zaista imaju značaj, ali se rezultati jednog leka ne mogu automatski preneti na svaki suplement koji sadrži peptide.
Posebno je važno što za veliki broj komercijalnih peptidnih preparata ne postoje dovoljno snažni dokazi o efikasnosti kod ljudi. Deo istraživanja nalazi se tek u laboratorijskoj ili pretkliničkoj fazi, dok se pojedina obećanja zasnivaju na manjim studijama. To nije isto što i potvrđena terapijska korist. Popularnost proizvoda zato često raste mnogo brže nego nivo dokaza koji bi trebalo da opravda njihove tvrdnje.
Koliko proteina zaista treba
Preporučeni osnovni unos za odrasle iznosi oko 0,8 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno, dok potrebe mogu biti veće kod osoba koje redovno treniraju. Rekreativcima se često preporučuje približno 1,2 do 1,6 grama po kilogramu, dok se kod sportista i osoba koje intenzivno rade na povećanju mišićne mase potrebe mogu kretati i više. Za većinu ljudi, međutim, svakodnevna ishrana već obezbeđuje značajan deo potrebne količine. Porcija mesa, mlečni proizvodi i žitarice mogu biti dovoljni bez posezanja za velikim brojem dodataka.
Meso u proseku sadrži oko 22 do 30 grama proteina na 100 grama sirove namirnice, pa se potrebna količina može relativno lako postići normalnim obrocima. Proteini jesu gradivni materijal mišića, ali sami po sebi ne stvaraju mišićnu masu. Za rast mišića potrebno je mehaničko opterećenje kroz fizičku aktivnost, uz adekvatan unos energije i proteina. Zato proteinski napitak bez odgovarajućeg treninga ne može da zameni ono što organizam postiže redovnim kretanjem.
Ishrana ostaje važnija od trenda
Poseban problem nastaje kada se proteini izdvoje iz konteksta i pretvore u osnovnu marketinšku poruku proizvoda. Proteinski izolati često se dodaju industrijski prerađenoj hrani kako bi proizvod dobio privlačniju nutritivnu deklaraciju. To što određena čokoladica ili napitak sadrži više proteina ne znači automatski da predstavlja kvalitetniji izbor. Celokupni sastav hrane važniji je od jedne istaknute stavke na ambalaži.
Sa godinama dodatnu pažnju treba posvetiti očuvanju mišićne mase, ali rešenje nije gomilanje suplemenata. Redovno kretanje, vežbe snage i raznovrsna ishrana imaju mnogo važniju ulogu u sprečavanju gubitka mišića nego agresivno povećavanje unosa proteina. Kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima, posebno kada je reč o bubrezima, unos proteina treba uskladiti sa individualnim potrebama. Protein je važan deo ishrane, ali nije lek za sve – niti važi pravilo da je više uvek bolje.
