Porezi i komunalne naknade opterećuju privredu, poslodavci traže reforme
U Srbiji su od početka godine stupile na snagu izmene koje omogućavaju poslodavcima da plaćaju manji porez na zarade, jer je uvećan neoporezivi deo primanja u istom procentu u kojem je porasla minimalna cena rada, odnosno za 13,7 odsto. Ova izmena značajno utiče na poslodavce, ali i na radnike, s obzirom na to da sada 28.423 dinara mesečne zarade ne podležu porezu, umesto dosadašnjih 25.000 dinara.
Pored ove izmene, od 1. februara počinju da važe i nova pravila kada su u pitanju naknade za služben put, troškovi prevoza i jubilarne nagrade. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji sada iznosi 3.380 dinara, dok je naknada prevoza na službenom putu povećana na 9.855 dinara. Za radnike koji rade sa nepunim radnim vremenom umanjenje se računa srazmerno njihovim satima rada.
Poslodavci podržavaju promene, ali traže dodatna rasterećenja
Prema rečima Svetlane Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije, povećanje neoporezivog dela zarade značajno pomaže privrednicima jer im omogućava da uštede deo sredstava, koja mogu da usmere u druge aspekte poslovanja, a idealno bi bilo da se iskoriste za povećanje plata radnicima.
Pre deset godina neoporezivi deo zarade iznosio je svega 11.000 dinara, dok sada dostiže skoro 30.000 dinara. Svaka korekcija ovog iznosa ide u prilog i poslodavcima i radnicima – istakla je Budimčević i dodala da povećanje dnevnica takođe ima logike, s obzirom na to da su troškovi zbog inflacije znatno porasli.
Troškovi službenih putovanja su danas znatno veći nego ranijih godina. Primera radi, radnik koji je 2018. godine iz Kragujevca putovao u Beograd za sluŻene potrebe imao je troškove od 35 evra, dok danas taj isti put košta 80 evra. Zato je bilo neophodno prilagoditi iznose – objašnjava ona.
Mali broj zemalja oporezuje minimalne plate
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku istakao je da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja oporezuje minimalne zarade.
U mnogim zemljama, minimalna plata se ne oporezuje ili se primenjuju privremene mere kako bi se poslodavci rasteretili. U Srbiji, nažalost, još uvek ne postoji sistemsko rešenje koje bi to promenilo – kaže Rajić.
On smatra da bi trebalo uvesti progresivni sistem oporezivanja, koji već postoji u nekim zemljama regiona, poput Crne Gore. Ovaj model podrazumeva da se niže zarade manje oporezuju, dok se stope poreza povećavaju proporcionalno visini plate.
Studija iz 2016. godine pokazala je da samo 46 odsto zarade u Srbiji zaista pripadne zaposlenom, dok se ostatak vraća državi kroz fiskalne i parafiskalne namete. Zato spadamo u zemlje sa najvećim poreskim opterećenjem, što direktno utiče na kupovnu moć građana – naglašava Rajić.
Besplatan prevoz u Beogradu, ali rast poreza i komunalnih naknada
Kao dodatni problem, Rajić je istakao da se neprekidno beži od ozbiljnih poreskih reformi, dok se s druge strane uvode nove obaveze koje dodatno opterećuju građane i privredu.
Primera radi, dok je u Beogradu uveden besplatan prevoz, istovremeno su povećani razni porezi i komunalne naknade. Od 1. januara ove godine, uvećano je 13 različitih fiskalnih i parafiskalnih nameta, što je dodatni udar na privredu i građane – upozorava Rajić.
Zaključuje da je neophodno razmotriti dodatna smanjenja poreskih opterećenja, posebno u segmentima koji se odnose na obrazovanje zaposlenih i podsticaje za stručno usavršavanje, što bi dugoročno donelo korist i zaposlenima i poslodavcima.
