U periodu kada smo suočeni sa ograničenim kretanjem zbog zaštite od infekcija, važno je razviti veće strpljenje i trpeljivost prema ljudima oko nas. Ove osobine mogu značajno smanjiti konflikte sa ukućanima tokom dana provedenih u izolaciji.
Šta znači biti frustriran?
Situacije u kojima smo primorani na izolaciju ili samoizolaciju predstavljaju pravi izvor frustracije. Kada nam je ograničeno kretanje, prirodno se javljaju osećanja nezadovoljstva i osećaj da ne možemo da ispunimo svoje želje. Svi ljudi imaju različite načine reagovanja na frustracije, a neki se bolje nose sa njima nego drugi.
Deca, na primer, kada se suoče sa zabranama ili ograničenjima, često pojačavaju svoje emocije ne bi li dobila ono što žele. Neki izražavaju tugu ili plaču, dok drugi postaju agresivni prema onima koje doživljavaju kao prepreku. Ovaj odgovor je, zapravo, odraz unutrašnjeg konflikta između želje i spoljašnje prepreke.
Unutrašnja borba i samokontrola
Kako ljudi odrastaju, razvijaju sposobnost da sami sebe frustriraju kroz unutrašnji roditeljski glas ili superego. Ova unutrašnja struktura omogućava nam ne samo samokontrolu, već i moralno ponašanje. Međutim, ovo nije savršen proces; ljudi se često bore sa sopstvenim željama i iskušenjima.
Kada osoba podlegne iskušenju, često se suočava sa osećajem krivice. Sposobnost da izdržimo frustraciju je ključna osobina odrasle, socijalizovane osobe. Ipak, svi se razlikuju po tome koliko dugo i koliko intenzivno mogu da izdrže frustracije.
Razlika između strpljenja i trpeljivosti
Strpljenje je sposobnost da izdržimo frustraciju tokom određenog vremenskog perioda, čekajući trenutak kada ćemo moći da ispunimo svoje želje. S druge strane, trpeljivost ili tolerancija je sposobnost da podnosimo ponašanja drugih ljudi koja nam se ne dopadaju.
U ovim izazovnim vremenima, kada smo svi u istim frustrirajućim okolnostima, potrebno nam je više strpljenja i trpeljivosti. Empatija je ključna u ovakvim situacijama, jer nam omogućava da razumemo kako se drugi osećaju i kako se nose sa sopstvenim frustracijama, čime smanjujemo potencijalne sukobe.
Kako se nositi sa dosadom?
Jedan od oblika frustracije koji se često javlja u izolaciji je dosada. Dosada se javlja kada ne možemo da ispunimo svoje želje, stvarajući neprijatan osećaj i potrebu da promenimo situaciju. Međutim, kao što deca u školi moraju da nauče da izdrže dosadu na času, tako i odrasli moraju da izdrže boravak kod kuće, čak i kada bi radije izašli napolje.
Dosada nas može motivisati da pronađemo nove želje koje možemo ostvariti i u ograničavajućim okolnostima. Kada uspemo da otkrijemo i zadovoljimo te želje, postići ćemo osećaj zadovoljstva koji nam je preko potreban. U skladu sa starom poslovicom: strpljen, spasen.
