Evropska unija odobrila Srbiji bespovratna sredstva od 223,615 miliona evra za investiranje u sedam projekata, od kojih su tri u sektoru transporta, dva u oblasti energetike i po jedan projekat u sektorima digitalne i socijalne infrastrukture.
Jadranka Josimović, ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator, kaže da su ova sredstva odobrena u okviru šestog poziva za podnošenja predloga projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije, a ukupna procenjena investiciona vrednost odobrenih infrastrukturnih projekata iznosi 885,413 miliona evra.
Joksimović je objasnila da su svi ovi projekti koncipirani tako da doprinesu rastu investicija u Srbiji i da prodube ukupnu trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije sa regionom Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom.
“Sveobuhvatnost odobrenih mera i projekata jasno ukazuje na to da je njihov najvažniji cilj upravo ravnomerni regionalni razvoj naše zemlje, otvaranje novih radnih mesta širom Srbije, poboljšanje zdravstvene zaštite, kao i ostvarivanje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, na koje se naša zemlja obavezala zajedno sa Evropskom unijom”, kaže Joksimović, navodi se na sajtu Vlade.
Pristupanje Srbije Evropskoj uniji, kako je podvukla, ne podrazumeva samo ispunjavanje merila iz pregovaračkih klastera i usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije, već pre svega ima cilj da unapredi uslove života svih naših građana, što je prioritet celokupnog rukovodstva Srbije.
Projekti iz sektora transporta, za čiju realizaciju su odobrena na sredstva u ukupnoj vrednosti od 135,740,290 evra, obuhvataju železnički i vodni transport i usmereni su na modernizaciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad–granica sa Bugarskom.
Takođe, usmereni su i na rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka i izgradnje drugog koloseka na deonici Stalać–Đunis, koji je deo pruge Beograd–Niš, kao i na obezbeđivanje bezbedne plovidbe na Dunavu kroz projekat vađenja potopljene nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata – sektor Prahovo.
U sektoru energetike odobren iznos od 17,038,367 evra bespovratnih EU sredstava biće iskorišćen za realizaciju Transbalkanskog koridora kroz izgradnje dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i BiH.
Takođe, sredstva će biti izdvojena i za razvoj i modernizaciju distributivne mreže električne energije uvođenjem naprednog sistema za očitavanje brojila i kontrolu potrošnje električne energije (sistem takozavnog „pametnog“ merenja potrošnje električne energije).
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), kao deo Regionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (višekorisnička IPA), predstavlja poseban vid podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata kojim, u ime Republike Srbije, koordinira ministarka Joksimović kao nacionalni IPA koordinator.
WBIF jedan je od glavnih instrumenata za realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata za sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP).
Pomenuti plan predviđa ulaganja Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra bespovratne pomoći u prioritetne oblasti i projekte koji doprinose daljem povezivanju u regionu, kao i boljoj povezanosti sa Evropskom unijom, kako bi se ubrzao slobodan protok ljudi, robe, usluga u kapitala.
Izvor: Energetski portal
