Radno okruženje u Srbiji za veliki broj zaposlenih više nije samo mesto obavljanja svakodnevnih zadataka, već i izvor kontinuiranog psihološkog pritiska. Novo istraživanje pokazuje da se gotovo svaki drugi zaposleni suočava sa ozbiljnim simptomima hroničnog stresa ili sindroma sagorevanja na poslu, dok ukupno zadovoljstvo radnim uslovima beleži primetan pad. Takvi rezultati ukazuju da se izazovi na tržištu rada sve više odražavaju i na mentalno zdravlje zaposlenih.
Podaci potiču iz ovogodišnjeg izveštaja “Serbian Workforce Insights”, zasnovanog na odgovorima 3.593 ispitanika prikupljenim putem platforme za merenje zadovoljstva zaposlenih. Analiza pokazuje da su niže ocene zabeležene u gotovo svim segmentima radnog okruženja, od organizacije posla i odnosa sa rukovodiocima do mogućnosti profesionalnog razvoja i usklađivanja poslovnog i privatnog života.
Hronični stres postaje svakodnevica
Jedan od najupečatljivijih nalaza istraživanja odnosi se na stepen psihološkog opterećenja zaposlenih. Tek nešto više od deset odsto ispitanika navelo je da se na poslu oseća mirno i bez većeg pritiska. Većina zaposlenih, međutim, opisuje svoje radno okruženje kao izvor stalnog stresa različitog intenziteta.
Najzabrinjavajući podatak pokazuje da se 45,2 odsto zaposlenih nalazi u fazi izraženog hroničnog stresa ili sindroma sagorevanja. To praktično znači da se gotovo svaki drugi radnik suočava sa ozbiljnim mentalnim opterećenjem koje može da utiče na produktivnost, zdravlje i kvalitet života. Žene, prema rezultatima istraživanja, češće prijavljuju simptome iscrpljenosti u odnosu na muškarce.
Istovremeno je zabeležen i pad ukupnog zadovoljstva zaposlenih. Prosečna ocena radnog iskustva za prethodnu godinu iznosi 2,27 od maksimalnih pet, dok je godinu ranije bila 2,75, što ukazuje na pogoršanje percepcije radnih uslova u relativno kratkom periodu. Takav trend sugeriše da nezadovoljstvo nije ograničeno na pojedine sektore, već se širi kroz različite delatnosti.
Sve više zaposlenih bira „tihi otkaz“
Istraživanje pokazuje da je među zaposlenima sve prisutniji fenomen poznat kao “tihi otkaz”. Reč je o situaciji u kojoj radnici ostaju na svom radnom mestu, ali se ograničavaju isključivo na obavljanje osnovnih obaveza, bez dodatnog angažovanja ili spremnosti da preuzmu nove odgovornosti. Takav odnos prema poslu zabeležen je kod 45,4 odsto ispitanika.
Stručnjaci smatraju da ovakvo ponašanje često nije posledica nedostatka profesionalnosti, već dugotrajnog osećaja iscrpljenosti i manjka motivacije. Kada zaposleni ne vide mogućnost napredovanja, ne osećaju da se njihov doprinos vrednuje ili rade pod konstantnim pritiskom, spremnost na dodatni angažman prirodno opada. Dugoročno, takav trend može da utiče i na rezultate kompanija, ali i na zadržavanje kvalifikovanih radnika.
Posebno lošu sliku daje pokazatelj koji meri spremnost zaposlenih da preporuče svog poslodavca drugima. Čak dve trećine ispitanika navelo je da svoju kompaniju ne bi preporučilo kao dobro mesto za rad, dok bi pozitivnu preporuku dalo svega 12,2 odsto zaposlenih. Takvi rezultati ukazuju na ozbiljan pad poverenja i lojalnosti u velikom broju radnih sredina.
Velike razlike među sektorima i generacijama
Rezultati istraživanja pokazuju da iskustva zaposlenih nisu ista u svim delatnostima. Najviše ocene zadovoljstva beleži IT sektor, dok su najkritičniji odgovori stigli od zaposlenih u javnom sektoru. Veći stepen zadovoljstva zabeležen je i u manjim kompanijama sa između 10 i 49 zaposlenih, gde su komunikacija i organizacija rada često neposredniji.
Kada je reč o starosnim grupama, najviše nezadovoljstva iskazuju zaposleni između 40 i 60 godina. Upravo oni najčešće prijavljuju visok nivo stresa, manjak motivacije i osećaj profesionalnog zamora. Nasuprot tome, mlađi od 30 godina pokazuju više optimizma, veći nivo angažovanosti i ređe prijavljuju simptome sagorevanja na poslu.
Istraživanje istovremeno pokazuje da postoje kompanije koje uspevaju da ostvare znatno bolje rezultate od proseka. Zaposleni u takvim organizacijama najčešće izdvajaju jasnu komunikaciju, transparentno nagrađivanje, mogućnosti za profesionalni razvoj i veću brigu o mentalnom zdravlju kao ključne razloge većeg zadovoljstva.
Zbog toga autori istraživanja ocenjuju da ulaganje u kvalitet radnog okruženja više nije samo pitanje organizacione kulture, već važan preduslov za dugoročno zadržavanje zaposlenih i uspešno poslovanje.
