Jeziva Ispovest Mladića u Paklu Kocke: “Ostavio sam Bebu u kolima i otišao da igram rulet“
Čačak, Srbija – Iako su alkoholizam i narkomanija zavisnosti o kojima se često govori, u Srbiji je najviše zabeleženo slučajeva zavisnosti od kockanja. Početkom ove godine, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj zabeležila je nagli skok priliva pacijenata zavisnih od kockanja – čak 30 odsto, što se nije desilo u poslednjih deset godina. Sve počinje kao igra, uz poneki tiket, ali kasnije prelazi u bolest nad kojom zavisnik nema kontrolu.
Paklena priča pladog zavisnika
M.J, tridesetogodišnji lečeni zavisnik od kockanja, započinje svoju priču: “Počeo sam od šestog razreda osnovne škole. Sa drugarima sam, tek onako radi zabave, popunjavao po neki tiket, odvajao 100 ili 200 dinara od džeparca. Međutim, na tiketima se nisam zaustavio. U srednjoj školi sam odlučio da oprobam sreću na aparatima i tako sam upao u začarani krug. Kockanje je bolest koja vas celog obuzima, ne razmišljate ni o čemu drugom, već samo o tome kako ćete da odete i odigrate nešto.”
Kockanje kao opsesija
Upao je u ambis iz kog nije bilo povratka. Postao je stalni posetilac kockarnica, dobici su bili mali, a gubici mnogo veći. Dugovi koje je napravio dostigli su astronomske cifre, ali je uvek mislio da će sve rešiti narednim kockanjem, što se nikako nije dešavalo. Pred porodicom je imao odličnu “masku”, pa niko dugo nije posumnjao da ima ozbiljan problem.
Zastrašujući primer
“Koliko vam je u tim momentima ispran mozak, najbolje dokazuje primer kada sam svoje dete od pola godine ostavio u automobilu i otišao da se kockam. Potpuno sam zaboravio na bebu, u kockarnici sam bio satima i tek kad sam krenuo kući, shvatio sam da sam dete ostavio u kolima. Ono se bilo zacrnulo od plača, zahvalan sam Bogu što se tada nije desilo još nešto strašnije. Tada je porodica videla da mnogo toga nije u redu, da imam problem. Izgubio sam emocije, volju. Bio sam potpuno uništen,” priča M.J.
Borba za oporavak
Na nagovor roditelja i supruge krenuo je na odvikavanje od kockanja, čisto kako bi im udovoljio, jer sam još uvek u potpunosti nije shvatao da ima problem. To je spoznao tek kada su ga stručnjaci suočili sa stvarnošću. Prvi dani njegovog boravka u zdravstvenoj ustanovi bili su pakleni, ali su ga preporodili. “Nisam znao da li me je supruga napustila, kako mi je dete. Strahovao sam za porodicu, da li će ih zvati dužnici ili doći na vrata da ih maltretiraju. To su takve krize i takve muke kakve nikome na ovom svetu ne bih poželeo. Želeo sam da kockam, bukvalno sam prvih mesec dana na lečenju sanjao kako popunjavam tikete ili igram rulet. Ali, uz pomoć vrsnih lekara uspeo sam to da prebrodim. Dao sam svoj maksimum kako bih istrajao u ovoj mučnoj borbi i izlečio se. Nisam želeo ponovo da razočaram roditelje, suprugu za koju sam saznao da je posle svega ostala uz mene,” iskren je naš sagovornik.
Poruka mladima
Za sve mlade ljude, ovaj zavisnik od kockanja ima samo jednu poruku: “Od kockanja ‘nema hleba‘. To vas rasturi na sitne komade, gore nego droga ili alkohol. Jedna od najtežih bolesti. Svi ti dobici su privremena stvar, kad saberete mesec, dva, godinu… vidite da ste stalno na gubitku, a vaš život se uništava. Sa kockanjem uništiš svoju prošlost, svi zaborave ko si i šta si bio, svoju sadašnjost koja bude užasna, ali i svoju budućnost.”
M.J, koji je nedavno izašao sa lečenja, nada se da će, iako težak, put do potpunog ozdravljenja uz pomoć najmilijih biti moguć.
