Južna Koreja godinama se nalazi među razvijenim državama sa najnižim stopama gojaznosti, zbog čega često privlači pažnju stručnjaka za javno zdravlje i nutricionista širom sveta. Na prvi pogled, brojke deluju impresivno i stvaraju utisak da je reč o društvu koje je pronašlo recept za očuvanje zdrave telesne težine.
Prema međunarodnim zdravstvenim statistikama, stopa gojaznosti među odraslim stanovništvom u Južnoj Koreji kreće se između pet i sedam procenata kada se koristi standardni indeks telesne mase (BMI) iznad 30 kao granica za gojaznost. Takvi rezultati svrstavaju zemlju među najuspešnije kada je reč o kontroli ekstremne gojaznosti.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da se statistika mora posmatrati u širem kontekstu. U azijskim zemljama zdravstveni rizici povezani sa viškom kilograma često se pojavljuju pri nižim vrednostima BMI-ja nego kod evropskih populacija, zbog čega se koriste drugačiji kriterijumi za procenu zdravstvenog stanja.
Kada se primene niži pragovi koji se često koriste u azijsko-pacifičkom regionu, slika postaje znatno složenija. Tada se procenjuje da čak 30 do 40 odsto odraslih stanovnika spada u kategoriju osoba sa prekomernom telesnom težinom ili povećanim zdravstvenim rizikom povezanim sa gojaznošću.
Tradicionalna ishrana i manje porcije igraju važnu ulogu
Jedan od najčešće isticanih razloga za relativno nizak nivo ekstremne gojaznosti jeste tradicionalni način ishrane. Korejska kuhinja vekovima se zasniva na kombinaciji pirinča, povrća, morskih plodova, ribe i fermentisanih namirnica koje imaju značajno mesto u svakodnevnim obrocima.
Posebno mesto zauzima kimči, fermentisano povrće koje se smatra jednim od simbola korejske gastronomije. Ovakve namirnice bogate su vlaknima i korisnim bakterijama, dok istovremeno sadrže manje kalorija od mnogih industrijski prerađenih proizvoda koji dominiraju jelovnicima u pojedinim zapadnim zemljama.
Važan faktor predstavljaju i veličine porcija. Iako se savremeni način života menja i u Južnoj Koreji, tradicionalni obroci uglavnom podrazumevaju više manjih priloga umesto jedne velike porcije hrane. Takav pristup može doprineti boljoj kontroli unosa kalorija tokom dana. Poslednjih godina raste popularnost brze hrane i dostave obroka, naročito među mlađom populacijom. Ipak, stručnjaci ocenjuju da tradicionalne prehrambene navike i dalje imaju značajan uticaj na ukupnu zdravstvenu sliku stanovništva.
Gradovi podstiču svakodnevno kretanje
Na telesnu težinu ne utiče samo ono što ljudi jedu, već i način na koji se kreću tokom dana. Južna Koreja je izrazito urbanizovana zemlja, a njeni veliki gradovi projektovani su tako da podstiču korišćenje javnog prevoza i pešačenje. Stanovnici Seula i drugih velikih gradova svakodnevno prelaze značajne udaljenosti pešice dok odlaze na posao, u školu ili do stanica metroa i autobusa. Takva rutina povećava nivo fizičke aktivnosti čak i kod osoba koje se ne bave sportom ili ne posećuju teretanu.
Stručnjaci za javno zdravlje često naglašavaju da upravo svakodnevno kretanje niskog intenziteta može imati veći dugoročni efekat od povremenih intenzivnih treninga. Kada se takva aktivnost ponavlja iz dana u dan, njen uticaj na potrošnju energije postaje veoma značajan. Pored toga, razvijena mreža javnog prevoza smanjuje oslanjanje na automobile, što dodatno doprinosi aktivnijem načinu života. U poređenju sa pojedinim zemljama gde se većina dnevnih aktivnosti obavlja automobilom, razlika u nivou fizičke aktivnosti može biti veoma izražena.
Između zdravlja i ideala lepote
Državni zdravstveni sistem takođe ima važnu ulogu u kontroli faktora rizika povezanih sa telesnom težinom. Redovni preventivni pregledi i nacionalni programi usmereni na rano otkrivanje metaboličkih poremećaja doprinose većoj zdravstvenoj svesti među građanima.
Ipak, kada se govori o Južnoj Koreji, nemoguće je zaobići temu društvenih očekivanja i standarda fizičkog izgleda. U toj zemlji izgled često ima značajan uticaj na profesionalni i društveni život, zbog čega mnogi ljudi pridaju veliku pažnju telesnoj težini. Posebno se ističe uticaj K-pop industrije, koja decenijama promoviše izrazito vitku građu kao poželjan ideal. Mnogi izvođači prolaze kroz rigorozne režime ishrane i intenzivne programe treninga, što često postaje predmet javnih rasprava i kritika stručnjaka.
Zbog toga se niska stopa gojaznosti u Južnoj Koreji ne može objasniti jednim faktorom. Iza statistike stoji kombinacija tradicionalne ishrane, urbanog načina života, zdravstvenih politika i snažnih društvenih očekivanja. Upravo ta složena kombinacija oblikovala je zemlju koja se danas često navodi kao jedan od najzanimljivijih primera u globalnim raspravama o zdravlju, ishrani i kvalitetu života.
