Mikroplastika je poslednjih godina postala jedna od najčešće pominjanih tema kada je reč o zaštiti životne sredine i zdravlju ljudi. Ove gotovo nevidljive čestice danas se mogu pronaći u vodi, vazduhu, zemljištu i brojnim prehrambenim proizvodima, zbog čega naučnici sve više istražuju njihov dugoročni uticaj na ljudski organizam. Iako još nema konačnih odgovora o svim posledicama, stručnjaci upozoravaju da je izloženost postala gotovo neizbežna.
Prema procenama istraživača, prosečna osoba tokom jedne sedmice može uneti količinu mikroplastike koja približno odgovara masi jedne kreditne kartice. Takvi podaci privukli su veliku pažnju javnosti, jer ukazuju na to koliko su plastične čestice postale rasprostranjene u svakodnevnom okruženju.
Mikroplastika je otkrivena u brojnim izvorima hrane i pića, ali i u ljudskom organizmu, uključujući krv, pluća i majčino mleko. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da je potpuno izbegavanje kontakta sa ovim česticama gotovo nemoguće, ali naglašavaju da određene životne navike mogu doprineti smanjenju njihove ukupne količine koju unosimo.
Iako pojedinac ne može u potpunosti eliminisati mikroplastiku iz svog okruženja, promena svakodnevnih navika može predstavljati važan korak ka smanjenju izloženosti i očuvanju zdravlja.
Ambalaža ima važnu ulogu u unosu mikroplastike
Jedna od najčešćih preporuka stručnjaka jeste smanjenje upotrebe plastične ambalaže kada god je to moguće. Kupovina namirnica na lokalnim pijacama ili kod proizvođača koji koriste manje plastike može doprineti manjoj izloženosti sitnim plastičnim česticama, ali i smanjenju količine otpada koji završava u prirodi.
Posebno se preporučuje korišćenje višekratnih cegera umesto jednokratnih plastičnih kesa. Takve kese, nakon što dospeju u životnu sredinu, ne nestaju u potpunosti već se postepeno raspadaju na sve sitnije fragmente koji završavaju u zemljištu, rekama i okeanima. Stručnjaci takođe savetuju da se prilikom kupovine bira hrana koja nije upakovana u plastiku ili stiropor. Istraživanja ukazuju da pojedine vrste plastične ambalaže mogu oslobađati mikroplastične čestice koje nije moguće u potpunosti ukloniti čak ni pranjem proizvoda.
Zbog toga se kao praktična alternativa sve češće preporučuje pakovanje hrane u papir bez plastične obloge ili druge materijale koji su lakše razgradivi i manje opterećuju životnu sredinu.
Izbor hrane može uticati na količinu unete plastike
Ishrana predstavlja još jedan važan faktor kada je reč o izloženosti mikroplastici. Naučnici su u prethodnim istraživanjima pronašli tragove plastičnih čestica u organizmima domaćih životinja, uključujući goveda i svinje, što ukazuje da mikroplastika ulazi u lanac ishrane mnogo ranije nego što hrana stigne do potrošača.
Stručnjaci navode da kupovina lokalno proizvedenog mesa može predstavljati jednu od mogućnosti za smanjenje rizika, iako takvi proizvodi često imaju višu cenu. Istovremeno se preporučuje veći unos voća, povrća i svežih namirnica, posebno onih koje nisu upakovane u plastičnu ambalažu. Posebnu pažnju privlače i riba i morski plodovi. Mikroplastika iz reka i okeana prolazi kroz čitav lanac ishrane, počevši od planktona, a zatim dospeva u organizme brojnih morskih vrsta koje se koriste u ljudskoj ishrani.
Istraživanja pokazuju da gotovo sve analizirane vrste ribe sadrže određenu količinu mikroplastike. Dok veće vrste ukupno akumuliraju više plastičnih čestica, manje ribe često imaju veću koncentraciju mikroplastike u odnosu na količinu tkiva.
Male promene u svakodnevnim navikama mogu napraviti razliku
Pored izbora hrane, stručnjaci savetuju da se pažnja obrati i na način njenog čuvanja. Staklene posude smatraju se pogodnijom alternativom za skladištenje hrane, jer ne oslobađaju mikroplastične čestice koje mogu dospeti u obroke tokom dužeg kontakta sa plastičnom ambalažom.
Kada je reč o napicima, istraživanja su pokazala da ni flaširana voda nije potpuno oslobođena mikroplastike. Jedna studija pokazala je da je veliki procenat analiziranih plastičnih flaša sadržao sitne plastične čestice, zbog čega stručnjaci preporučuju korišćenje višekratnih boca od stakla ili nerđajućeg čelika kada god je to moguće. Ni papirne čaše za kafu nisu uvek idealno rešenje. Iako spolja deluju kao ekološki prihvatljiv izbor, mnoge od njih imaju unutrašnji sloj plastike koji sprečava propuštanje tečnosti, pa i one mogu predstavljati izvor dodatne izloženosti mikroplastici.
Kako istraživanja o uticaju mikroplastike na ljudsko zdravlje i dalje traju, stručnjaci smatraju da smanjenje upotrebe jednokratne plastike, pažljiv izbor ambalaže i češće korišćenje prirodnih materijala predstavljaju najjednostavnije korake koje pojedinci već danas mogu preduzeti kako bi ograničili svakodnevni unos ovih sitnih čestica.
