Redovna fizička aktivnost odavno se smatra jednim od najvažnijih faktora očuvanja zdravlja, ali nova istraživanja ukazuju da određeni oblici intenzivnog vežbanja mogu imati mnogo dublji efekat od poboljšanja kondicije. Naučnici sada smatraju da ovakav način treninga može doprineti usporavanju procesa starenja na ćelijskom nivou, otvarajući novo poglavlje u razumevanju uticaja fizičke aktivnosti na ljudski organizam.
Iako mnogima deluje logično da sa godinama treba smanjivati intenzitet treninga, stručnjaci ističu da pravilno dozirane vežbe visokog intenziteta mogu doneti značajne koristi i starijim osobama. Takvi treninzi pomažu u ubrzavanju metabolizma, efikasnijem trošenju energije i boljoj kontroli nivoa šećera u krvi. Istovremeno podstiču sagorevanje kalorija u kratkom vremenskom periodu.
Sve veći broj istraživanja pokazuje da organizam, čak i u poznijem životnom dobu, zadržava sposobnost prilagođavanja fizičkom opterećenju. Upravo zbog toga naučnici sve više pažnje posvećuju pronalaženju treninga koji ne utiču samo na mišiće i srce, već i na procese koji se odvijaju unutar samih ćelija.
Takva saznanja dodatno podstiču interesovanje za intervalne treninge visokog intenziteta, koji poslednjih godina postaju sve zastupljeniji među rekreativcima i sportistima zahvaljujući kombinaciji kratkog trajanja i izraženih fizioloških efekata.
Najveće koristi zabeležene kod intervalnog treninga
Istraživači sa Klinike Majo sproveli su studiju u kojoj su ispitanici bili podeljeni u tri grupe. Jedna grupa praktikovala je intervalni trening visokog intenziteta na biciklu, druga trening snage sa tegovima, dok je treća kombinovala obe vrste fizičke aktivnosti. Tokom istraživanja stručnjaci su pratili više pokazatelja fizičkog napretka.
Mereni su snaga nogu, povećanje mišićne mase, kapacitet organizma za korišćenje kiseonika i osetljivost na insulin. Pored toga, analizirani su i uzorci mišićnog tkiva uzeti iz butina učesnika kako bi se utvrdilo na koji način različiti oblici treninga utiču na ćelijske procese.
Rezultati su pokazali da su sve grupe ostvarile određena poboljšanja kada je reč o mišićnoj snazi i aerobnoj izdržljivosti. Međutim, najizraženiji napredak zabeležen je kod učesnika koji su sprovodili intervalni trening visokog intenziteta, posebno kada je reč o funkciji mitohondrija.
Kod mlađih ispitanika mitohondrijska funkcija poboljšana je za oko 49 odsto, dok je kod starijih učesnika napredak dostigao čak 69 odsto. Nasuprot tome, osobe koje su se bavile isključivo treningom snage nisu ostvarile značajna poboljšanja u ovom segmentu, dok su u kombinovanom programu pozitivni efekti bili izraženiji uglavnom kod mlađih učesnika.
Mitohondrije imaju ključnu ulogu u procesu starenja
Naučnici objašnjavaju da su mitohondrije svojevrsne energetske centrale ćelija, odgovorne za pretvaranje kiseonika u energiju neophodnu za normalno funkcionisanje organizma. Kako godine prolaze, njihova efikasnost prirodno opada, što se dovodi u vezu sa smanjenjem fizičke snage, sporijim metabolizmom i većim umorom.
Pored mitohondrija, važnu ulogu imaju i ribozomi, ćelijske strukture odgovorne za sintezu proteina. Obe organele učestvuju u održavanju metaboličkih procesa, a njihovo postepeno slabljenje smatra se jednim od karakterističnih obeležja biološkog starenja.
Stručnjaci navode da očuvanje zdravlja ovih ćelijskih struktura može doprineti ublažavanju pojedinih promena koje dolaze sa godinama. Iako fizička aktivnost ne može zaustaviti prirodni proces starenja, rezultati istraživanja ukazuju da redovan intenzivan trening može pomoći organizmu da duže zadrži efikasnije funkcionisanje na ćelijskom nivou.
Zbog toga sve više istraživačkih timova proučava kako različiti oblici fizičke aktivnosti utiču na biološke procese, sa ciljem da se pronađu modeli vežbanja koji pružaju najveće zdravstvene koristi tokom čitavog životnog veka.
Efekti dolaze uz veliki fizički napor
Autori istraživanja naglašavaju da ovakav trening nije jednostavan i da zahteva ozbiljan fizički angažman. Profesor kineziologije Pantelejmon Ekekakis ističe da je intenzitet upravo ono što donosi najveće koristi, ali da zbog toga vežbanje često nije naročito prijatno tokom samog izvođenja.
Preporuka istraživača jeste da se trening započne energičnim ritmom i da traje oko petnaest minuta, pri čemu se intenzitet postepeno smanjuje kako se približava kraj vežbanja. Takav pristup omogućava organizmu da ostvari maksimalan efekat uz kontrolisano opterećenje.
Iako zahtevni intervali mogu predstavljati izazov, istraživanja pokazuju da mnogi ljudi nakon završetka treninga osećaju veći nivo zadovoljstva i energije. Upravo taj osećaj postignuća često doprinosi tome da vežbanje postane dugoročna navika.
Stručnjaci ipak podsećaju da visokointenzivne treninge treba prilagoditi uzrastu, zdravstvenom stanju i fizičkoj spremnosti, posebno kod osoba koje duže vreme nisu bile fizički aktivne. Kada se pravilno planiraju i postepeno uvode, ovakve vežbe mogu predstavljati efikasan način za očuvanje kondicije, metabolizma i vitalnosti tokom godina.
