Bundeva je nezaobilazna namirnica tokom jeseni, poznata po svojoj lekovitosti i hranljivim svojstvima. Osim što je ukusna i svestrana u pripremi, bundeva je izuzetno korisna za zdravlje i ima nisku kalorijsku vrednost, što je čini savršenim izborom za sve koji paze na ishranu. Meso bundeve, njene semenke i ulje od semenki imaju brojne zdravstvene prednosti.
Narandžasta boja bundeve potiče od fitonutrijenata karotenoida, među kojima su najvažniji alfa-karoten i beta-karoten. Ovi karotenoidi su poznati kao provitamini vitamina A, jer ih organizam može pretvoriti u aktivni oblik vitamina A, koji je ključan za zdravlje očiju i kože.
Blagodeti bundeve za organizam
Prema nutricionistkinji Ani Todorović, bundeva sadrži omega-3 masne kiseline koje su važne za zdravlje kardiovaskularnog sistema, kao i značajnu količinu vitamina C, koji doprinosi jačanju imuniteta i elasticiteta krvnih sudova. Takođe, bundeva je bogata vodom i dijetetskim vlaknima, što poboljšava rad creva i ubrzava metabolizam. Posebno se preporučuje za bolju funkciju jetre i žuči, jer sadrži enzime koji razgrađuju masnoće u krvi.
Bundeva je takođe korisna za eliminaciju viška tečnosti iz organizma, pomaže kod upala mokraćnog sistema i može sprečiti formiranje bubrežnih kamenaca.
Semenke i ulje od bundeve
Semene bundeve sadrže mnogo više hranjivih i energetskih vrednosti nego meso ploda. Bogate su belančevinama, masnim uljima, eteričnim uljem i pektinom. Od semenki se dobija ulje, koje je pravi eliksir zdravlja. Ovo ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama, koje regenerišu ćelije i jačaju imunološki i nervni sistem.
Ulje od semenki bundeve sprečava razvoj arteroskleroze, razbija krvne ugruške i štiti od srčanog i moždanog udara. Zahvaljujući svim ovim osobinama, bundeva je prava kraljica zdrave ishrane.
Bundeva se gaji od davnina, o čemu svedoče arheološki nalazi iz Meksika, Severne Amerike i Istočne Azije. Na naše prostore stigla je verovatno iz Male Azije preko Grčke, još u 16. veku.
Recepti sa bundevom
Potaž od bundeve
Na malo ulja od grožđa prodinstati crni luk, dodati šargarepu, celer i kockice bundeve. Naliti vodom, dodati so, biber i lovorov list. Kuvati kratko da povrće zadrži hranljive sastojke, zatim čorbu izmiksati štapnim mikserom i dodati malo neutralne pavlake. Dekorisati listovima celera i peršuna.
Pečena bundeva
Za brzu i zdravu užinu, ispecite bundeva kockice sa malo meda i cimeta. Ovaj jednostavan desert popularan je među svim generacijama, a uz bundevu se često pravi i pita sa bundevom, preporučeno sa heljdinim korama. Semenke bundeve možete dodati u salate ili ih jednostavno grickati, ali umereno zbog njihove visoke kalorijske vrednosti. Posebno su korisne za muškarce u prevenciji kancera prostate.
Pita od bundeve
Da biste pripremili pitu od bundeve, prvo rendajte 500g sveže bundeve i blanširajte je u vodi dok ne omekša, zatim je dobro ocedite. Za heljdine kore, pomešajte 200g heljdine brašne sa 100ml hladne vode i prstohvatom soli, a zatim umesite glatko testo. Razvucite testo u krug i stavite ga u podmazan pleh, pritiskajući ga uz ivice. U velikoj posudi sjedinite rendanu bundevu, 100g šećera, 1 kašičicu cimeta, 2 jaja i 200ml pavlake, pa sve dobro promešajte. Prelijte smesu preko kore i pecite u prethodno zagrijanoj rerni na 180°C oko 45 minuta, ili dok kora ne postane zlatno smeđa. Ohladite pitu pre serviranja i uživajte u ovom slasnom jesenjem desertu!
