Visok unos dodatog šećera, posebno kroz gazirane sokove i energetska pića, sve se češće dovodi u vezu sa anksioznošću i depresijom. Najnovija istraživanja pokazuju da problem nije ograničen samo na fizičko zdravlje, već da direktno utiče i na rad mozga i emocionalnu stabilnost. Naučnici upozoravaju da su posebno ugroženi mladi koji svakodnevno konzumiraju velike količine zaslađenih napitaka.
Meta-analiza objavljena 2026. godine u časopisu Journal of Human Nutrition and Dietetics obuhvatila je više od 70.000 adolescenata iz devet studija sprovedenih između 2000. i 2025. godine. Rezultati pokazuju da tinejdžeri koji često piju gazirane i energetske napitke imaju oko 34 odsto veći rizik od razvoja anksioznih poremećaja u odnosu na vršnjake koji ih retko konzumiraju.
Istraživači su analizirali unos zaslađenih sokova, energetskih pića, slatkih kafa i čajeva, dok je anksioznost procenjivana kroz dijagnostikovane poremećaje i standardizovane psihološke testove. Zaključak studije pokazuje jasnu povezanost između velike količine šećera i pogoršanja mentalnog zdravlja. Problem nije prisutan samo kod mladih. Podaci iz britanske Biobanke ukazuju da visok unos šećera povećava rizik od anksioznosti i kod odraslih, posebno kod žena i osoba srednje životne dobi. Naučnici smatraju da uticaj ishrane bogate šećerom može trajati tokom čitavog života.
Nagli skokovi šećera utiču na rad mozga
Stručnjaci objašnjavaju da velike količine šećera izazivaju nagle promene nivoa glukoze u krvi. Nakon brzog rasta šećera dolazi do snažnog lučenja insulina, što može izazvati drhtavicu, ubrzan rad srca, razdražljivost i osećaj nervoze. Ti simptomi često podsećaju na anksiozne napade ili ih dodatno pojačavaju.
Istraživanja pokazuju i da ishrana bogata dodatim šećerima podstiče hronične upalne procese u organizmu, uključujući upale u delovima mozga koji regulišu emocije i stres. Posebno su pogođeni amigdala i prefrontalni korteks, regije odgovorne za emocionalnu kontrolu i donošenje odluka.
Naučnici navode da visok unos šećera može poremetiti ravnotežu neurotransmitera poput serotonina i GABA-e, koji imaju ključnu ulogu u stabilizaciji raspoloženja. Sve više istraživanja ukazuje i na povezanost između prekomernog šećera i promena u crevnom mikrobiomu, što dodatno utiče na mentalno zdravlje kroz vezu između creva i mozga. Poseban problem predstavlja činjenica da osobe pod stresom često posežu za slatkišima kao oblikom kratkotrajnog olakšanja. Tako nastaje začarani krug u kojem šećer privremeno smiruje organizam, ali dugoročno povećava anksioznost i emocionalnu nestabilnost.
Stručnjaci pozivaju na promenu navika
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da bi smanjenje unosa šećera moglo postati važan deo prevencije mentalnih poremećaja. Fokus više nije samo na gojaznosti i dijabetesu, već i na očuvanju psihičkog zdravlja, posebno kod dece i mladih. Preporuke uključuju smanjenje gaziranih i energetskih pića, kao i zamenu zaslađenih napitaka vodom, nezaslađenim čajem ili kafom. Nutricionisti savetuju i veći unos integralne i minimalno prerađene hrane kako bi se izbegle velike oscilacije šećera u krvi.
Istraživanja britanske Biobanke pokazuju da umeren unos šećera, između pet i deset procenata dnevnog energetskog unosa, nema isti negativan efekat kao prekomerna konzumacija. Međutim, stručnjaci upozoravaju da samo jedna limenka gaziranog pića često sadrži više šećera od preporučene dnevne količine.
Naučnici ističu da šećer verovatno nije jedini uzrok anksioznosti i depresije, ali sve više dokaza pokazuje da može biti važan faktor rizika. Zbog toga stručni krugovi pozivaju na ozbiljniji odnos prema ishrani i njenom uticaju na mentalno zdravlje.
