Kada se govori o dugovečnosti, pažnja se najčešće usmerava na zdravu ishranu, redovno kretanje i nasleđene gene. Međutim, sve veći broj naučnih istraživanja ukazuje da bi važnu ulogu moglo imati i nešto što se ne može izmeriti analizom krvi ili pregledom organizma – način na koji ljudi razmišljaju, doživljavaju svet i reaguju na svakodnevne izazove. Upravo zbog toga psihološki faktori sve češće postaju predmet proučavanja stručnjaka koji istražuju zdravo starenje.
Novo istraživanje sprovedeno među stanovnicima Sardinije, jednog od najpoznatijih područja sveta po velikom broju stogodišnjaka, donelo je zanimljive zaključke o povezanosti ličnosti i dugog životnog veka. Rezultati pokazuju da određene karakterne osobine mogu doprineti kvalitetnijem starenju, pre svega zato što utiču na svakodnevne izbore i stil života.
Sardinija je godinama poznata kao jedna od takozvanih plavih zona, mesta u kojima ljudi značajno češće dožive stotu godinu života. Iako su ishrana, porodične veze i fizička aktivnost i dalje važni elementi tog fenomena, istraživači smatraju da psihološke osobine predstavljaju još jedan deo složenog mozaika dugovečnosti.
Naučnici naglašavaju da nijedan pojedinačni faktor ne može objasniti zašto neko živi znatno duže od proseka. Dug život rezultat je međusobnog delovanja genetike, okruženja, životnih navika i mentalnog zdravlja. Upravo zato svako novo istraživanje doprinosi boljem razumevanju procesa zdravog starenja.
Radoznalost i otvorenost izdvojile su najstarije ispitanike
Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Kaljariju, koji su analizirali podatke 125 ispitanika starosti između 71 i 101 godine. Više od polovine učesnika živelo je u sardinskoj plavoj zoni, dok su ostali dolazili iz obližnjih sredina sa sličnim društvenim i životnim uslovima. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi koje psihološke karakteristike prate ljude koji stare uspešnije.
Tokom istraživanja procenjivani su fizičko i mentalno zdravlje, svakodnevne navike, interesovanja i pet osnovnih dimenzija ličnosti. Posebna pažnja posvećena je otvorenosti prema novim iskustvima, savesnosti, ekstravertnosti, prijatnosti i neuroticizmu. Dobijeni rezultati pokazali su jasne razlike između učesnika.
Najizraženija zajednička osobina kod ljudi koji su doživeli duboku starost bila je upravo otvorenost prema novim iskustvima. Oni su pokazivali veću radoznalost, želju za učenjem i spremnost da prihvataju nove ideje bez obzira na godine. Takav pristup omogućavao im je da ostanu mentalno aktivni i zainteresovani za svet oko sebe.
Istraživači smatraju da kontinuirano intelektualno angažovanje može doprineti očuvanju kognitivnih sposobnosti tokom starenja. Ljudi koji ne prestaju da uče, istražuju ili razvijaju nove veštine često ostaju društveno aktivniji i lakše se prilagođavaju promenama koje donose godine.
Psihološka otpornost oblikuje svakodnevne navike
Pored radoznalosti, istraživanje je pokazalo da su ispitanici sa izraženijom otvorenošću uglavnom bili zadovoljniji životom i uspešnije se nosili sa stresnim situacijama. Umesto povlačenja pred izazovima, češće su tražili nova rešenja i zadržavali pozitivan pogled na budućnost. Takav način razmišljanja može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja tokom decenija.
Kod ispitanika koji su imali razvijenu savesnost uočeno je bolje upravljanje svakodnevnim obavezama i veća doslednost u održavanju zdravih navika. Redovna fizička aktivnost, kvalitetniji san i odgovorniji odnos prema zdravlju bili su češći upravo u toj grupi. Takve navike mogu imati dugoročno pozitivan uticaj na kvalitet života.
Nasuprot tome, osobe sa izraženijim neuroticizmom češće su prijavljivale slabije opšte zdravstveno stanje i niži nivo životnog zadovoljstva. Dugotrajna izloženost stresu i negativnim emocijama može otežati održavanje zdravih rutina, što se vremenom odražava i na fizičko blagostanje. Ipak, naučnici ističu da se psihološke osobine ne smeju posmatrati kao jedini faktor.
Rezultati sugerišu da način na koji ljudi doživljavaju probleme često određuje i njihove svakodnevne odluke. Oni koji lakše prihvataju promene i pronalaze motivaciju za nove aktivnosti češće ostaju društveno uključeni, fizički pokretni i mentalno angažovani. Sve zajedno doprinosi zdravijem procesu starenja.
Dugovečnost nastaje kao spoj navika, okruženja i karaktera
Istraživači naglašavaju da ličnost sama po sebi ne produžava životni vek. Umesto toga, ona utiče na izbor ponašanja koja se godinama ponavljaju i postaju deo svakodnevice. Upravo te male, ali dosledne odluke mogu ostaviti dugoročne posledice po zdravlje.
Radoznali ljudi češće usvajaju nova znanja, neguju društvene kontakte, pronalaze hobije i ostaju fizički aktivni čak i u poznijim godinama. Takav način života podstiče mentalnu vitalnost i doprinosi očuvanju samostalnosti. Zbog toga stručnjaci sve više ukazuju da psihološko blagostanje zaslužuje jednaku pažnju kao ishrana ili vežbanje.
Iako ovo istraživanje ne potvrđuje direktnu uzročno-posledičnu vezu između određenih osobina i dugog života, njegovi nalazi poklapaju se sa rezultatima brojnih prethodnih studija. Osećaj svrhe, otpornost na stres, aktivan društveni život i spremnost na učenje već se godinama smatraju važnim elementima zdravog starenja.
Sve više naučnih dokaza ukazuje da se dugovečnost ne može svesti na jednu naviku ili jednu namirnicu. Zdrav životni vek oblikuje kombinacija fizičkog zdravlja, psihološke stabilnosti, društvenih odnosa i svakodnevnih izbora, a upravo ta ravnoteža mogla bi biti jedna od najvažnijih tajni ljudi koji dožive duboku starost.
